Branislava Crnobrnja

Novčane kazne do milion dinara, ako pravna lica ne izrade akt Procene rizika od katastrofa i Plana zaštite i spasavanja.

Da smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet, govori i činjenica da je 20. novembra 2018. godine Skupština Srbije donela Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, čime je prestao da važi Zakon o vanrednim situacijama iz 2012. Novim Zakonom značajno su pooštrene mere i to posebno u pogledu izrade i ažuriranja planske dokumentacije. Krajnji rok za donošenje ove dokumentacije bio je 21. maj ove godine. O neophodnim merama koje pravna lica treba da preuzmu, razgovarali smo sa Branislavom Crnobrnjom, master menadžerom za procenu rizika iz kompanije Almaks.

Koliko je zapravo ispoštovan rok izrade akta Procene rizika od katastrofa?

Iako je Zakonski rok za izradu Procene rizika od katastrofa prošao, treba napomenuti da su se prema Almaksovim statistikama pravna lica u zaista velikom broju odazvala ističući potrebu za izradom pomenutog akta. Prema tome, određeni broj privrednih društava i lokalnih samouprava ispunio je zakonski rok, ali treba napomenuti da ima dosta onih koji su u postupku izrade. Pozitivna strana ove priče je da zainteresovanost obveznika da ispune obaveze zakona ne jenjava.

Zašto je neophodno da neko uradi Procenu rizika od katastrofa?

Ako izuzmemo postojanje same zakonske obaveze, dovoljno je samo da se osvrnemo oko sebe i uvidećemo da su ova dokumenta od izuzetnog značaja. Svedoci smo sve češćih elementarnih nepogoda, kao što su poplave, klizišta, zemljotresi, epidemije i opasnosti koje su nas zadesile poslednjih decenija. Svi smo upoznati sa velikim poplavama koje godinama unazada uzrokuju velike materijalne štete, a osim što uništavaju životnu sredinu, predstavljaju i veliki rizik po zdravlje i živote naših sunarodnika. Jedan od takvih primera jesu poplave iz 2014. godine koje su najviše pogodile Obrenovac, a koje su za posledicu imale štetu katastrofalnih srazmera. Tragični epilog poplave u ovom gradu jeste 14 ljudskih žrtava, dok je 90% naselja potopljeno, a 8.700 stanovnika evakuisano. Početkom juna je u 12 opština u Srbiji proglašena vadredna situacija zbog poplava. Klimatske promene i njihove negativne posledice jednostavno nas primoravaju da reagujemo preventivno i zaštitimo se. Prema tome, od ključne je važnosti da se postavi sistem koji će nas obučiti kako da preventivno reagujemo i naučimo da se odbranimo ukoliko dođe do vanredne situacije, i to na svim nivoima – od pojedinca, preko pravnih lica, i lokalnih samouprava.

Kako izgleda procedura donošenja akata?

Sam posao izrade Procene započinje odlaskom na teren kod klijenta. Na toj lokaciji pribavaljaju se podaci koji su relevantni i od značaja za izradu dokumenta, koji se dobijaju od zaposlenih kroz razgovor i popunjavanjem pripremljenog upitnika. Često je potrebno slikati objekte na lokaciji za koju su izrađuje akt. Svaka lokacija je specifična na svoj način, pa je izlazak na teren veoma bitan, jer se samo tako stručnjaci za izradu Procene rizika mogu u potpunosti upoznati sa lokacijom, tehnološkim procesom, procesom rada i svim specifičnostima koje se mogu uočiti jedino ličnim prisustvom. Kada su podaci pripremljeni, može se pristupiti izradi Procene, kroz određene faze i po definisanoj metodologiji. Bitno je napomenuti da se svaka Procena predaje u nadležni Sektor za vanredne situacije, gde stručni tim pregleda dokument i daje saglasnost. Kada se dobije saglasnost urađene Procene, tada se tek može pristupiti izradi drugog dokumenta, Plana zaštite i spasavanja.

Ko su obveznici izrade Procene rizika od katastrofa?

Obveznici izrade Procene rizika od katastrofa i Planova zaštite i spasavanja nalaze se na svim nivoima, pa i pored privrednih društava, obavezu ima i Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave. Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja, takođe imaju obavezu donošenja ovih akata, jer imaju zakonsku obavezu da svojim sredstvima učestvuju u zaštiti i spasavanju u vanrednoj situaciji. Takođe, u obavezi da izrade Procenu i Plan su zdravstvene ustanove – izuzev apoteka; predškolske i školske ustanove i fakulteti – za sve objekte u kojima borave deca, odnosno objekti u kojima se odvija nastava; ustanove socijalne zaštite – za objekte u kojima borave njihovi korisnici.

Kako izgleda tim za Procenu rizika od katastrofa?

Kako bi određena firma mogla da pruža usluge izrade ovih dokumenata, mora da dobije Ovlašćenje MUP-a – Sektora za vanredne situacije. Da bi dobila to Ovlašćenje, uslov je da ima tri stalno zaposlena lica sa Licencom za izradu pomenutih akata. Takođe je potrebno i da zadovoljava određene tehničke uslove, u pogledu radnog mesta, opreme i slično. S ponosom mogu da istaknem da kompanija Almaks poseduje Ovlašćenje, te u svom timu pored lica sa licencom ima i saradnike na izradi Procene i Planova, koji na različite načine pomažu što efikasnijoj izradi projekata. Pored licenci koje poseduju, svaki član tima doprinosi stečenim iskustvom u ovim oblastima, kao i obrazovanjem koje je usko povezano sa ovom tematikom.

Kako se primenjuju procene i plan?

Procena rizika od katastrofa i Planovi zaštite i spasavanja daju nam smernice kako da prepoznamo opasnost, kako da odredimo nivo rizika te opasnosti i, na kraju, kako da pravilno postupamo ukoliko do te opasnosti dođe. Ova dokumenta daju i niz preventivnih mera, koje će, ukoliko se ispoštuju, smanjiti rizik od nastajanja opasnosti. Plan zaštite i spasavanja tačno navodi kako treba postupati, i ko sa kim komunicira kada se na lokaciji dogodi udes, požar ili elementarna nepogoda. Pravilnom primenom ovih akata značajno se smanjuje rizik od nastajanja opasnosti, što je veoma vežno jer nam omogućava da štetu i negativne posledice svedemo na minimum.