Kako rade bežični alarmni sistemi – mehanizam i svojstva

Kada je u pitanju povećanje bezbednosti objekata i  fleksibilnija rešenja, bežična tehnologija je jedan od najznačajnijih događaja u poslednjoj deceniji. Omogućava nadzor i sa distance, a lako se može integrisati sa žičanim i širokopojasnim sistemom kako bi se obezbedila bolja i potpunija pokrivenost.

Međutim, da biste kupili najbolji bežični sistem i iskoristili maksimalno njegove kapacitete i pogodnosti, morate znati kako radi bežični sistemi. Principi su prilično osnovni, ali su zato permutacije dosta složene i može da ih bude u velikom broju.

Bežična zaštita funkcioniše tako što se signali šalju sa senzora postavljenih oko objekata koji se obezbeđuju. Ovi signali potom idu na centralnu kontrolnu tablu, koja šalje upozorenja ili se odaziva ukoliko sistem registruje da je neko neovlašćeno ušlo u objekat. Na samim počecima primene bežične alarmne zaštite lažni alarmi su bili prilično česti, ali sada su relativno retki.

Kontrolna tabla radi na principu neke vrste centralnog čvorišta sistema. Obično je smeštena  izvan objekta koji je pod zaštitom, pa je tako izvan domašaja provalnika koji nemaju mogućnost da blokiraju čitav sistem.

Druge komponente sistema su tastature koje omogućavaju dozvoljeni unos, što se čini onda kada se unese zaštitni kod. Tasteri se obično nalaze na ulazima u svaki objekat i predstavljaju prvi nivo zaštite.

Pored notifikacija obaveštenja, neki kontrolni paneli će generisati zvučni alarm kada dođe do provale ili narušavanja bezbednosti unutar štićenog prostora. Ponekad dispečer u call centru pokušaće da potvrdi valjanost provale i upozorenja; u drugim slučajevima, pozivni centar jednostavno se obraća  policiji za pomoć. Neki bežični sistemi su sofisticiraniji, uz mogućnost otkrivanja poplava, požara i drugih problema.

Isti sofisticirani sistemi mogu da se prilagode stranicama ili uputstvima kako da deaktiviraju alarm, što je posebno korisno za porodice koje imaju decu koja dolaze kući iz škole. Napredniji sistemi koriste mobilnu bežičnu komunikaciju, koja se smatra najpouzdanijom. Vrhunski sistemi su obično dizajnirani da budu bežični od početka do kraja, dok se drugi u određenoj meri oslanjaju na žičani signal kao temelj ili kritičnu vezu u sistemu.